Neverovatna priča o prvom Pariz-Brest-Pariz: 1891. godina je, pobeđuje onaj ko uopšte ne spava... 71 sat!
Prvo izdanje PBP-a dogodilo se 6. septembra 1891, kao plod ideje Pierre Giffard-a, velikog ljubitelja bicikala i glavnog urednika "Petit Journal"-a, koji je nekoliko meseci ranije objavio knjigu o biciklizmu "La Reine Vélo".
Te godine PBP postao je najduža biciklistička trka ikad organizovana. Maksimalno vreme za uspešan završetak bilo je 10 dana. Propisi su nalagali da učesnici mogu da koriste samo po jedan bicikl na celoj ruti, a kako bi se izbegla njegova zamena, organizatori na startu trke stavljaju poseban pečat na svaki bicikl.
Naučnici su se pobunili. Doktori jednoglasno sude:
"Ova ideja je čista ludost." "Preterivanje u biciklizmu smrtonosno je za bicikliste kao i predoziranje arsenom. Loše će se završiti".
Ali uprkos tome što je nauka bila protiv njega, PBP je odmah naišao na veliko interesovanje javnosti. Kotizacija za učestvovanje, 5 ondašnjih franaka, dostupna je svima i uredništvo Petit Journal-a ubrzo je bilo preplavljeno prijavama za učešće. Stiže ih čak 576. Mnogi su se kasnije predomislili, ali njih 300 prihvata izazov, a među njima je i 7 žena! Ali u poslednjem trenutku Pierre Giffard odlučiće da ne prihvati predstavnice nežnijeg pola.
Najpre se htelo da trka ima internacionalni karakter, ali ipak je prevladao nacionalni duh i na startu su bili samo Francuzi. Postojao je strah od Engleza, smatrani su prejakima, tako da nisu pozvani. Doslovno su uništili Francuze, u junu mesecu iste godine, na prvoj trci Bordo-Pariz, na kojoj je pobedio George Pilkington Mills iz Londona.
Nagrade koje se mogu osvojiti su vredne: 2000 franaka za pobednika, 1000 franaka za drugoplasiranog, 500 za trećeplasiranog itd. do 21. mesta.
Ruta vijuga duž "Route Nationale numéro 12", od Pariza do Bresta, prolazeći kroz Versailles, Trappes, Pontchartrain, Houdan, Dreux, Nonancourt, Verneuil, Mortagne-au-Perche, Alençon Pré-en-Pail, Mayenne, Laval, Vitré, Châteaubourg, Rennes, Lamballe, Saint-Brieuc, Guingamp, Belle-Isle-en Terre, Morlaix i Landerneau. Okret na pola puta, u Brestu (place du Champ-de-Bataille), i povratak istom rutom. Na kontrolnim tačkama su predstavnici biciklističkih klubova iz Bretanje, osnovani za tu priliku.
Zora je 6. septembra 1891, samo tri meseca nakon prvog izdanja trke Bordo-Pariz (5 godina pre prvog Paris-Roubaix, 12 godina pre prvog Tour de France), ispred redakcije dnenvog lista okupilo se 206 trkača (nisu svi od 300 prijavljenih došli). Među biciklima na startu je i 10 tricikala, 2 tandema i jedan velosiped bicikl (onaj da ogromnim prednjim i malim zadnjim točkom). Znak za start, u 7:03 sati, daje se trubom.
Nakon prolaska ispod Porte-Dauphinea, pioniri PBP-a započinju svoju avanturu dugu 1.198 kilometara, koju će gotovo u potpunosti voziti po zemljanim putevima.
Charles Terront (34 godine, iz Bayonnea), koji će pobediti na ovoj trci, vozi Humber, engleski čelični bicikl, težak 21 kg, sa Michelin gumama, revolucionarnim u to vreme. Braća Michelin, Edouard i André, angažovala su ga da testira njihov novi proizvod: gumu koja se lako skida i koja se može ponovno namontirati običnom šrafcigerom, sve za manje od pola sata.
Charles Terront je izvanredno građen, kreće žestoko i ubrzo je sam u vođstvu. Ali nakon 278 km buši gumu i njegov najveći konkurent, 36-godišnji Jiel Laval iz Bordoa, sustiže ga i prestiže. Ali Laval je malo razmažen, gubi previše vremena na jelo i tuširanje, dok Terront zaustavljanja smanjuje na minimum i uskoro mu je za petama. Počinje i trka unutar trke, jer jedan koristi gume Michelin, drugi gume Dunlop.
Na oba bicikla postoji i zvono. Koristi se, ne samo kao sredstvo za upozoravanje, nego i protiv umora i pospanosti: noću, ako zatreba, zvoniš i to ti pomaže da ostaneš budan.
Terront i Laval voze rame uz rame satima. Torront ponovi buši gumu i opet zaostaje za konkurentom. Na okretnicu u Brestu Laval dolazi sam.
Popodne je, ponedeljak, 7. septembar. Prvu polovinu trke prešao je za 34 i po sata, sa prosečnom brzinom od 17,5 km/h. Na kontrolnoj tački na obali Atlantskog oceana, okrenulo je 106 biciklista (zabeleženo je već 100 odustajanja).
Terront kasni 51 minut za vodećim. Zaostatak se stalno povećava i iznosi sat i 20 minuta na ulazu u Guingamp. Ali tu se događa preokret...
Pada noć i vodeći Laval dobija savet od svojih trenera da se odmori barem nekoliko sati. Međutim, vest stiže do suparničkog tima i Terront ne okleva da iskoristi priliku. Prkoseći snu, odlučuje da obiđe Guingamp, kako ga Lavalovi članovi tima ne bi primetili. Zaobilazi grad sporedni putem i prelazi u vođstvo. Laval mirno spava, a kad se probudio kasnio je već par sati za liderom trke.
Ali Pariz-Brest-Pariz je dugačak i iznenađenjima nije kraj.
Charles Terront prolazi kroz Mortagne-au-Perche (koji je i dan danas jedna od kontrolnih tačaka na PBP-u) i već je viđen kao pobednik trke. Usred noći pozdravlja ga razdragana publika, čak su mu priredili i vatromet. Ali, nakon izlaska iz grada, na spustu, udara glavom u granu jednog drveta i pada. Lomi jednu kurblu, očajan je, ali nastavlja da okreće pedale samo jednom nogom, sve do obližnjeg grada Saint-Maurice. Imao je sreću da brzo pronađe kovačku radnju, gde mu majstor popravlja kvar. Laval je još daleko, a Terront sve bliže ulazu u Pariz.
Njegovi prijatelji i stotine biciklista dočekuju ga u gradu Versailles (Versaj). Zaustavlja se nakratko i slavi s njima uz čašu šampanjca. Od Versaja do Pariza prati ga more obožavatelja na biciklima.
U sredu 9. septembra, u rano jutro, Terront prolazi kroz cilj, na Boulevard Maillot, gde se okupilo 10.000 ljudi, a mnogi su tu proveli čitavu noć čekajući pobednika.
Tri dana i tri noći u sedlu: 71 sat i 37 minuta. 1.198 kilometara, sa prosekom od 16,78 km/h.
Terrontovo vreme je odlično, i u današnje vreme bilo bi za poštovanje. Kad je Laval stigao, već je bilo popodne. Drugi je, ali zaostao je za pobednikom 8 sati i 27 minuta. Treći, Henri Couillebeuf, stigao je u Pariz tek narednog dana.
Prvi Pariz-Brest-Pariz završilo je 98 biciklista. Samo petorica za manje od od 100 sati. Izvesni Laurent, iz Saint-Etienne-a, stiže na cilj sedam dana posle pobednika. Njegovo vreme je 245 sati. A dvojica biciklista stići će još kasnije, daleko izvan vremenskog limita.
Za kompaniju Michelin to je veliki trijumf. Charles Terront, koji je postao zvezda francuskog biciklizma, izjavljuje da je na PBP pobedio zahvaljujući novim gumama: "Imao sam pet bušenja guma, ali zbog jednostavnog demontiranja, za njihove zamene nisam potrošio ukupno više od tri i po sata".
Zvuči nestvarno, ali sve ovo dogodilo se pre 132 godine. 12 godina pre nego što je izmišljen Tour de France, 5 godina pre rađanja modernih Olimpijskih igara.
*
Prvi PBP: 206 startera, 98 finišera.
1. Terront Charles 71:37
2. Jiel-Laval Pierre 80:04
3. Coullibeuf Henri 94:43
4. Jean-Marie trči 95:31
5. Gras Ernest 97:20
6. Allard Marius 104:20
7. Lavoncourt Guillaume 104:58
8. Joyeux Théodore 108:55
9. Taylor Ernest 109:11
10. Germaux Maurice 109:23
★
napisao Alberto Ferraris, za reviju "Cicloturismo"
Nema komentara:
Objavi komentar