Evo, sa skoro 54 godina života, dođoh i ja do svog drumaša, praktično prvog u životu, jer crvenog Rog-a (mada i nisam siguran da je bio te marke), kog sam dobio za 18. rođendan, prodao sam već 1986. godine, pred odlazak u JNA, da bih od tih para i od para sakupljenih na ispraćaju u vojsku (deo sam zadržao ja, deo mi je konfiskovao ćale, da bi pokrio troškove jela i pića za goste, kao i muzike) naručio od jednog tipa u Leskovcu izradu pojačala za gitaru. A za te 2 godine, koliko sam ga imao, nisam mu nešto mnogo ni okretao pedale (najdalje sam išao do Pašine Česme, 13 km od kuće), više sam u tom periodu okretao akorde na gitari i ploče na gramofonu...
A zašto sam uzeo drumski bicikl? Pa, jednostavno, rešio sam da se malo ubrzam. Imao sam u planu učestvovanje na nekoj ultramaratonskoj trci (dok mi ne bude prekasno), ali ove godine neće biti ništa od toga, a naredne... videćemo. Takođe, hoću i brevete da vozim malo brže, dosadilo mi je da mi na njima beže kolege samo zato što im je bicikl mnogo lakši od mog oklopnjaka...
Scott treking mi je bio SUPER, malo mi je i žao što se rastajemo. Sa njim sam za 2 godine uspešno završio 18 breveta, među kojima i dve "hiljadarke", kao i PBP (Paris-Brest-Paris, 1200 km). Mada, nastaviću da koristim i njega: pošto ima blatobrane, voziću ga po lošijem vremenu, tj. kad su putevi mokri, kad je moguća kiša (a ide mi se na vožnju), nosiću ga na kampovanje itd.
★ ★ ★
Dakle, kupio sam Canyon Endurace AL 7.0: težina 8,21 kg (bez pedala), aluminijumski ram, viljuška i cev sedišta (šticna) od karbona, Shimano 105 grupa (kočnice i menjači), Fulcrum točkovi... Ako nekoga interesuju detalji evo ih OVDE na sajtu.
Cena je 1099 € + još oko 50€ za poštarinu i paket kutiju (koja se može koristiti i u budućnosti neki put, prilikom transporta). Pedale se uzimaju posebno.
Canyon bicikli prodaju se isključivo preko interneta, tako da se izbegavaju posrednici (trgovci), pa im je cena veoma kompetitivna. Slični bicikli drugih proizvođača, skuplji su za nekoliko stotina €, tj. za iste pare kod Canyon-a, u odnosu na konkurenciju, može se pazariti mnogo bolji bajs.
Bicikl mi je stigao pre desetak dana, tako da sam do sada sa njim, na 4 vožnje, već napravio nešto više od 400 km i u nastavku teksta slede utisci.
★ ★ ★
- Odmah, na prvoj vožnji, učinilo mi se da mi je bajs mali, ali to je sigurno zato što mi je treking bio malo veći (moja greška, prilikom kupovine). Scott je bio veličine L, a Canyon je M (moje dimenzije su na granici između S i M, pa sam se odlučio za veći).
- Na Scott-u sam napre imao 32mm gume (5-6 meseci), pa zatim 28mm (7-8 meseci), da bih poslednjih godinu dana vozio sa 25-icama, tako da mi prelazak na drumaša, što se toga tiče, nije bio traumatičan, već sam bio navikao na uske gume (pretpostavljam da su one najveća promena koju ljudi osete kad pređu na drumski bicikl).
- Točkovi su mnogo lakši, u odnosu na Scott-ove. Kad sam otpakovao bicikl i uzeo prednji točak u ruke, baš sam se iznenadio koliko je lagan. Ali imaju i manje ž(b)ica, ali se nadam da neću imati problema sa pucanjem istih, s obzirom na to da nisam teška kategorija (ispod 70 kg, na 177,5 cm).
- Što se tiče udobnosti, veoma prijatno iznenadila me je karbonska viljuška. Odlično upija neravnine na putu, tako da mi prednji amortizer ne nedostaje onoliko koliko sam mislio da hoće. Teško je sad proceniti, ali rekao bih da posao koji završava (u vožnji po asfaltu) vredi najmanje 50-60% u odnosu na trekingovu prednju suspenziju. Ako ne i više...
- Sa druge strane, nedostaje mi šticna sa amortizerom, koju sam imao na Scott-u. Na prve 3 vožnje imao sam na Canyon-u sedište koje je stiglo sa njim (Selle Italia, model "X3"). Pošto mi je bilo pretvrdo, ali ono baš-baš, rešio sam da, dok ga ne zamenim, dok ne nađem novo (dopada mi se, na izgled, model "S3", od iste firme), koristim staro sa trekinga (Selle Royal, model "Respiro"). Prebacio sam ga na drumaša, odvozao sa njim četvrtu vožnju (127 km) i sve mi se čini da će tamo i ostati...
- Na Scott-u sam imao prenose 48-36-26 napred i 11-34 pozadi, dok su na Canyon-u napred 52-36 i pozadi isto 11-34. Plašio sam se kako će biti na usponima, ali nakon test vožnji mirniji sam što se toga tiče. Na prve 3 vožnje išao sam na neke poznate manje uspone i utisak je bio da mi fali možda samo jedna brzina sa trekinga, ona najmanja. Tj. na deonicama kad sam sa njim vozio, na primer, u trećoj (najmanjoj) brzini, na drumašu sam morao u drugoj. Ili, tamo gde sam ranije vozio u drugoj, sada sam morao u prvoj. No, na četvrtoj vožnji, obišao sam neke deonice na kojima sam sa Scott-om morao da vozim na najmanjem prenosu (26:34) i uspeo sam i sa Canyon-ovih 36:34 bez problema da ih savladam, što me je veoma obradovalo... Jeste da sam se bio malo više zadihao, ali te uspone sam i brže prolazio. Jer, sa trekingom, sa tih 26:34, vrteo sam pedale skoro pa u prazno i normalno da je išlo mnogo lakše. Ali istovremeno i mnogo sporije. Mogao sam i sa drumskim da okrećem još sporije nego što jesam i onda verovatno ne bi ni bilo tolike razlike u gubljenju daha...
- U vožnji po ravnom, prvi utisci bili su mi da mi fali još brzina, onih većih. Navik'o sam na trekingu da gazim k'o sivonja, ha-ha... U stvari, uvek sam vozio u težim prenosima (mota se sporije, a teže). Znam da to nije baš dobro, ali navika, šta ćeš...
- Falio mi je i retrovizor, ali samo na prvoj vožnji. Ono, hoću da pogledam šta se dešava iza mene, pogled ide dole levo, al' moša... nema ogledalca. Narednog dana kupio sam ovaj mali retrovizor sa slike gore, no nije bio baš od prevelike koristi na drugoj i trećoj vožnji (po mraku je čak i OK, vide se svetla od vozila pozadi, ali danju slaba vajda od njega), tako da sam sa trekinga prebacio onaj Decatlon-ov, sa slike dole, ali i to je privremeno rešenje (smeta mi kad držim volan dole, nisko). A pošto mi je retrovizor najvažniji dodatak na biciklu (ne računajući svetla), moram pod hitno da nađem nešto. Sad, da l' će to biti neki drugi, ogledalce na kacigi ili šta već, videću, ali moram što pre da rešim taj problem!
- Ono što mi je najviše zafalilo na novom bajsu je... nožica. Navikao sam da, kad stanem (oblačenje nečega, svlačenje, klopa, pišanje, točenje vode... šta god bilo), lepo "parkiram" bicikl i uradim šta treba. A ovako, stanem, siđem sa bajsa i desna noga odmah leti da podigne nožicu (tj. da je spusti), al' opet moša... nje nema. Moraću da se naviknem, nema mi druge.
- No, da se vratim na prednosti: Novi bicikl je startan, spretan, okretan, upravljiv... Znači, ogromna razlika što se tiče ubrzanja (treking je ubrzavao k'o kamion kad se otvori zeleno na semaforu). Takođe mnogo je zgodniji za nagla skretanja, izbegavanje rupa/neravnina na putu/ulici i sl. što je sve vrlo bitno u gradskim uslovima (a ja kad krenem na vožnju, imam da motam 10-15 km samo dok izađem iz grada, isto toliko i u povratku).
- Najveća razlika, kao što i teorija kaže, primećuje se u vožnji uzbrdo. Od nadvožnjaka, preko blagih uspona, pa sve do onih najžešćih - svi se oni neuporedivo brže rešavaju...
- Ali, neuporedive su i kočnice, na žalost. Na trekingu sam imao hidraulične disk kočnice, na drumašu imam one "obične" (rim brake, V-brake). I stvarno su... pa smešne, jednostavno rečeno, u odnosu na diskove. Ali ne kajem se ni najmanje. Ponovo bih ih uzeo. Pratim vremensku prognozu, izbegavam da vozim po mokrom ili kiši (jedino ako me uhvati na nekom brevetu), ne spuštam se sa nekih velikih planina itd. Tako da mi nisu baš potrebni diskovi, koji prave razliku upravo u lošijim vremenskim uslovima i na spustovima. A one disk kočnice su me baš bile smorile. Svako skidanje točka značilo je i za•••avanje sa njima (fino podešavanje da ne bi češale pločice), a ako bi se to dešavalo na brevetima, onda i nerviranje... (čak mi se na "hiljadarci" olabavio jedan od dva šrafa koji drže nožicu i dodirivao je disk i izludeo sam pre nego što sam skontao odakle dolazi to grebanje). Disk kočnice su i bešumne, dok se ove na drumašu čuju, ali dobro... navići ću se.
- A što se šumova tiče, drumski je baš prava zmija. Piči i samo se čuju gume kako trljaju asfalt. Dok je treking malo više "zvučao". Još kad naiđe neka neravnina na putu... počne da zveči k'o Zvečarka. Gepek, branici, nožica... sve se pomalo zatrese (plus ključevi i što-šta drugo unutar torbica) i eto zvukova kao kod oklopnog vozila...
- Fali mi i trekingova (jaka) sirena, pogotovo kad danju idem na jug(ozapad), ili se vraćam iz tog pravca, pa vozim 5-6 km po Solunskoj biciklističkoj stazi uz more (noću pičim glavnim ulicama). Zbog pešaka, onih drljavih električnih trotineta itd. Tako da ozbiljno razmišljam o tome da o vrat okačim pištaljku...
- Još jedna stvar koja mi nedostaje na Canyon-u je to što lako ne vidim u kojoj brzini trenutno vozim, nego moram da gledam u kasetu pozadi (a šta kad je mrak???), ali i na to se moram navići, šta da radim. Takođe, dešava mi se povremeno, kad levom rukom menjam prenos, da zakačim malo i prednju kočnicu. Ali sigurno će to polako prestati, kad se malo uigram...
- Pedale sam uzeo odlične, široke i lagane, samo će biti bušenja patika sa onim šrafovima, vidim to... Ali planiram da sa starih patika sečem onaj donji deo, pa da ga lepim na patike kojima vozim. Ne da bih ih sačuvao od bušenja (dobro, i to, ok), već da bi mi bile još tvrđe odozdo. Imam 2 para patika u kojima bicikliram, oba su iz "Linde", znači jeftine, ali su prilično tvde odozdo, što je jako bitna stvar. A sa tim dodacima, biće još tvrđe. Da baš ne moram i drumaša da vozim u sandalama ili čak papučama... kao trekinga na 1000 km brevetu prošle godine.
- Naručio sam još jedno "Solar Storm", svetlo, jer mi od ovih nekoliko koje imam, jedino ono pasuje na široki volan Kanjončev (ostala ne mogu da se fiksiraju), a na duže vožnje i brevete samo sa jednim svetlom - ni u snu! Takođe i pozadi, sad kad nema gepeka, manje je mogućnosti (pozicija) za prikačivanje crvenih svetlanaca...
- Ciklometar sam prebacio sa trekinga. Cat Eye 7 sa žicom (kablom). Bolje mi ne treba. Imam i jedan bežični, sa sve meračem kadence (koliko brzo se okreću pedale, ako neko ne zna šta je to), ali me to ne interesuje, a taj brzinomer mi je nekoliko puta blokirao (i baš 2 puta na brevetima, srećom i ovaj sa žicom je još uvek bio na biciklu), pa sam ga skinuo. 50€ praktično bačeno u đubre... Zato, da bi ipak bilo neke koristi od njega, planiram da ga, uz još neke stvarčice koje su mi višak, poklonim nekome. Kad budem išao u Leskovac, poneću sve te stvari i ostaviti ih kod nekoga (u Le ili Nišu), pa ću preko fb grupa da nađem kandidate koji bi ih preuzeli. Ali, otom-potom...
- Inače, da završavam polako, sviđa mi se voženje drumaša, čak često zalegnem i u onaj aerodinamični položaj, nije toliko neudoban koliko sam očekivao (ne samo što nisam imao svoj drumski bajs, nego nisam nikad ni probao da ga vozim, pa nisam znao). Volan mi je najpre bio malo podignut (20%), onda sam ga vratio na 0, pa ću možda kasnije na kompromisnih 10%, videću već... Sada čak možda pomalo i žalim što nisam kupio karbonca. Ali ok, biće za jedno 3 godine, taman za naredni PBP, u leto 2023. Sad da sam ga uzeo, bio bi to verovatno isti bajs kao ovaj moj, samo sa karbon ramom, koji je lakši tek 250 grama, a skuplji 300€. A ovako, za 1000 i nešto dana uzeću nekog mnogo boljeg (i skupljeg) i dosta lakšeg... Sad nisam hteo karbonca jer nisam znao kako će uopšte da mi paše jedan drumaš. Bojao sam se da ću ga možda voziti samo na brevetima, pa da ne bacam tolike pare bezveze. Takođe, ako bih ga uzeo, nisam znao ni šta bih mu sve montirao (čak ni za nožicu nisam bio siguran), pa sam se bojao da mu ne oštetim ram. Tj. ne bih sigurno, ali bih morao mnogo da ga pazim... A ovako, aluminijumski može neki put i da mi padne (kao što je i treking), mogu i ja da padnem zajedno sa njim (kao što sam padao sa trekingom) i nikom ništa, stresiranja bez...
Tako će, otprilike, izgledati Kanjonac kada bude vozio duže brevete. Na kraćim će biti malo rasterećen.
★ ★ ★
Eto, to bi bili ti neki prvi utisci. O svim kasnijim, pisaću na svojoj fb stranici. A sa Canyon-om imam velike planove za ovu godinu: Osim onih manjih, breveti 1000 km iz Atine i Beograda, 1200 km u Bugarskoj, 1600 u Italiji. I, kad sam sa trekingom napravio 18.000 km u 2019. godini, u 2020. sa njim moram bar 20.000. Ipak, pošto ga je lakše "terati", Kanjončevi kilometri imaju manju vrednost nego Skotovi...
★
Na kraju samo još i da izgrdim Nemce, jer mi je, zamislite, bicikl stigao sa loše naštelovanim menjačima i kočnicama, malo oborenim sedištem, 2-3 male ogrebotine (dobro, i nisu baš ogrebotine, više tako neke linijice) na volanu, a i zadnji točak nije ekstra-super-perfektno nacentriran, mislim da može to bolje. Ne primećuje se lako i ne bih ni pomislio to, nego kad uporedim sa perfektnim prednjim točkom, onda (kao) vidim neku malecnu razliku: ono nije 100% dobro, već 99,8%. Al' opet, kad su mogli da nacentriraju toliko dobro prednji, mogli su i zadnji točak, zar ne... Mislim, kad su već Švabe...
A zašto sam uzeo drumski bicikl? Pa, jednostavno, rešio sam da se malo ubrzam. Imao sam u planu učestvovanje na nekoj ultramaratonskoj trci (dok mi ne bude prekasno), ali ove godine neće biti ništa od toga, a naredne... videćemo. Takođe, hoću i brevete da vozim malo brže, dosadilo mi je da mi na njima beže kolege samo zato što im je bicikl mnogo lakši od mog oklopnjaka...
Scott treking mi je bio SUPER, malo mi je i žao što se rastajemo. Sa njim sam za 2 godine uspešno završio 18 breveta, među kojima i dve "hiljadarke", kao i PBP (Paris-Brest-Paris, 1200 km). Mada, nastaviću da koristim i njega: pošto ima blatobrane, voziću ga po lošijem vremenu, tj. kad su putevi mokri, kad je moguća kiša (a ide mi se na vožnju), nosiću ga na kampovanje itd.
★ ★ ★
Dakle, kupio sam Canyon Endurace AL 7.0: težina 8,21 kg (bez pedala), aluminijumski ram, viljuška i cev sedišta (šticna) od karbona, Shimano 105 grupa (kočnice i menjači), Fulcrum točkovi... Ako nekoga interesuju detalji evo ih OVDE na sajtu.
Cena je 1099 € + još oko 50€ za poštarinu i paket kutiju (koja se može koristiti i u budućnosti neki put, prilikom transporta). Pedale se uzimaju posebno.
Canyon bicikli prodaju se isključivo preko interneta, tako da se izbegavaju posrednici (trgovci), pa im je cena veoma kompetitivna. Slični bicikli drugih proizvođača, skuplji su za nekoliko stotina €, tj. za iste pare kod Canyon-a, u odnosu na konkurenciju, može se pazariti mnogo bolji bajs.
Bicikl mi je stigao pre desetak dana, tako da sam do sada sa njim, na 4 vožnje, već napravio nešto više od 400 km i u nastavku teksta slede utisci.
★ ★ ★
- Odmah, na prvoj vožnji, učinilo mi se da mi je bajs mali, ali to je sigurno zato što mi je treking bio malo veći (moja greška, prilikom kupovine). Scott je bio veličine L, a Canyon je M (moje dimenzije su na granici između S i M, pa sam se odlučio za veći).
- Na Scott-u sam napre imao 32mm gume (5-6 meseci), pa zatim 28mm (7-8 meseci), da bih poslednjih godinu dana vozio sa 25-icama, tako da mi prelazak na drumaša, što se toga tiče, nije bio traumatičan, već sam bio navikao na uske gume (pretpostavljam da su one najveća promena koju ljudi osete kad pređu na drumski bicikl).
- Točkovi su mnogo lakši, u odnosu na Scott-ove. Kad sam otpakovao bicikl i uzeo prednji točak u ruke, baš sam se iznenadio koliko je lagan. Ali imaju i manje ž(b)ica, ali se nadam da neću imati problema sa pucanjem istih, s obzirom na to da nisam teška kategorija (ispod 70 kg, na 177,5 cm).
- Što se tiče udobnosti, veoma prijatno iznenadila me je karbonska viljuška. Odlično upija neravnine na putu, tako da mi prednji amortizer ne nedostaje onoliko koliko sam mislio da hoće. Teško je sad proceniti, ali rekao bih da posao koji završava (u vožnji po asfaltu) vredi najmanje 50-60% u odnosu na trekingovu prednju suspenziju. Ako ne i više...
- Sa druge strane, nedostaje mi šticna sa amortizerom, koju sam imao na Scott-u. Na prve 3 vožnje imao sam na Canyon-u sedište koje je stiglo sa njim (Selle Italia, model "X3"). Pošto mi je bilo pretvrdo, ali ono baš-baš, rešio sam da, dok ga ne zamenim, dok ne nađem novo (dopada mi se, na izgled, model "S3", od iste firme), koristim staro sa trekinga (Selle Royal, model "Respiro"). Prebacio sam ga na drumaša, odvozao sa njim četvrtu vožnju (127 km) i sve mi se čini da će tamo i ostati...
- Na Scott-u sam imao prenose 48-36-26 napred i 11-34 pozadi, dok su na Canyon-u napred 52-36 i pozadi isto 11-34. Plašio sam se kako će biti na usponima, ali nakon test vožnji mirniji sam što se toga tiče. Na prve 3 vožnje išao sam na neke poznate manje uspone i utisak je bio da mi fali možda samo jedna brzina sa trekinga, ona najmanja. Tj. na deonicama kad sam sa njim vozio, na primer, u trećoj (najmanjoj) brzini, na drumašu sam morao u drugoj. Ili, tamo gde sam ranije vozio u drugoj, sada sam morao u prvoj. No, na četvrtoj vožnji, obišao sam neke deonice na kojima sam sa Scott-om morao da vozim na najmanjem prenosu (26:34) i uspeo sam i sa Canyon-ovih 36:34 bez problema da ih savladam, što me je veoma obradovalo... Jeste da sam se bio malo više zadihao, ali te uspone sam i brže prolazio. Jer, sa trekingom, sa tih 26:34, vrteo sam pedale skoro pa u prazno i normalno da je išlo mnogo lakše. Ali istovremeno i mnogo sporije. Mogao sam i sa drumskim da okrećem još sporije nego što jesam i onda verovatno ne bi ni bilo tolike razlike u gubljenju daha...
- U vožnji po ravnom, prvi utisci bili su mi da mi fali još brzina, onih većih. Navik'o sam na trekingu da gazim k'o sivonja, ha-ha... U stvari, uvek sam vozio u težim prenosima (mota se sporije, a teže). Znam da to nije baš dobro, ali navika, šta ćeš...
- Falio mi je i retrovizor, ali samo na prvoj vožnji. Ono, hoću da pogledam šta se dešava iza mene, pogled ide dole levo, al' moša... nema ogledalca. Narednog dana kupio sam ovaj mali retrovizor sa slike gore, no nije bio baš od prevelike koristi na drugoj i trećoj vožnji (po mraku je čak i OK, vide se svetla od vozila pozadi, ali danju slaba vajda od njega), tako da sam sa trekinga prebacio onaj Decatlon-ov, sa slike dole, ali i to je privremeno rešenje (smeta mi kad držim volan dole, nisko). A pošto mi je retrovizor najvažniji dodatak na biciklu (ne računajući svetla), moram pod hitno da nađem nešto. Sad, da l' će to biti neki drugi, ogledalce na kacigi ili šta već, videću, ali moram što pre da rešim taj problem!
- Ono što mi je najviše zafalilo na novom bajsu je... nožica. Navikao sam da, kad stanem (oblačenje nečega, svlačenje, klopa, pišanje, točenje vode... šta god bilo), lepo "parkiram" bicikl i uradim šta treba. A ovako, stanem, siđem sa bajsa i desna noga odmah leti da podigne nožicu (tj. da je spusti), al' opet moša... nje nema. Moraću da se naviknem, nema mi druge.
- No, da se vratim na prednosti: Novi bicikl je startan, spretan, okretan, upravljiv... Znači, ogromna razlika što se tiče ubrzanja (treking je ubrzavao k'o kamion kad se otvori zeleno na semaforu). Takođe mnogo je zgodniji za nagla skretanja, izbegavanje rupa/neravnina na putu/ulici i sl. što je sve vrlo bitno u gradskim uslovima (a ja kad krenem na vožnju, imam da motam 10-15 km samo dok izađem iz grada, isto toliko i u povratku).
- Najveća razlika, kao što i teorija kaže, primećuje se u vožnji uzbrdo. Od nadvožnjaka, preko blagih uspona, pa sve do onih najžešćih - svi se oni neuporedivo brže rešavaju...
- Ali, neuporedive su i kočnice, na žalost. Na trekingu sam imao hidraulične disk kočnice, na drumašu imam one "obične" (rim brake, V-brake). I stvarno su... pa smešne, jednostavno rečeno, u odnosu na diskove. Ali ne kajem se ni najmanje. Ponovo bih ih uzeo. Pratim vremensku prognozu, izbegavam da vozim po mokrom ili kiši (jedino ako me uhvati na nekom brevetu), ne spuštam se sa nekih velikih planina itd. Tako da mi nisu baš potrebni diskovi, koji prave razliku upravo u lošijim vremenskim uslovima i na spustovima. A one disk kočnice su me baš bile smorile. Svako skidanje točka značilo je i za•••avanje sa njima (fino podešavanje da ne bi češale pločice), a ako bi se to dešavalo na brevetima, onda i nerviranje... (čak mi se na "hiljadarci" olabavio jedan od dva šrafa koji drže nožicu i dodirivao je disk i izludeo sam pre nego što sam skontao odakle dolazi to grebanje). Disk kočnice su i bešumne, dok se ove na drumašu čuju, ali dobro... navići ću se.
- A što se šumova tiče, drumski je baš prava zmija. Piči i samo se čuju gume kako trljaju asfalt. Dok je treking malo više "zvučao". Još kad naiđe neka neravnina na putu... počne da zveči k'o Zvečarka. Gepek, branici, nožica... sve se pomalo zatrese (plus ključevi i što-šta drugo unutar torbica) i eto zvukova kao kod oklopnog vozila...
- Fali mi i trekingova (jaka) sirena, pogotovo kad danju idem na jug(ozapad), ili se vraćam iz tog pravca, pa vozim 5-6 km po Solunskoj biciklističkoj stazi uz more (noću pičim glavnim ulicama). Zbog pešaka, onih drljavih električnih trotineta itd. Tako da ozbiljno razmišljam o tome da o vrat okačim pištaljku...
- Još jedna stvar koja mi nedostaje na Canyon-u je to što lako ne vidim u kojoj brzini trenutno vozim, nego moram da gledam u kasetu pozadi (a šta kad je mrak???), ali i na to se moram navići, šta da radim. Takođe, dešava mi se povremeno, kad levom rukom menjam prenos, da zakačim malo i prednju kočnicu. Ali sigurno će to polako prestati, kad se malo uigram...
- Pedale sam uzeo odlične, široke i lagane, samo će biti bušenja patika sa onim šrafovima, vidim to... Ali planiram da sa starih patika sečem onaj donji deo, pa da ga lepim na patike kojima vozim. Ne da bih ih sačuvao od bušenja (dobro, i to, ok), već da bi mi bile još tvrđe odozdo. Imam 2 para patika u kojima bicikliram, oba su iz "Linde", znači jeftine, ali su prilično tvde odozdo, što je jako bitna stvar. A sa tim dodacima, biće još tvrđe. Da baš ne moram i drumaša da vozim u sandalama ili čak papučama... kao trekinga na 1000 km brevetu prošle godine.
- Naručio sam još jedno "Solar Storm", svetlo, jer mi od ovih nekoliko koje imam, jedino ono pasuje na široki volan Kanjončev (ostala ne mogu da se fiksiraju), a na duže vožnje i brevete samo sa jednim svetlom - ni u snu! Takođe i pozadi, sad kad nema gepeka, manje je mogućnosti (pozicija) za prikačivanje crvenih svetlanaca...
- Ciklometar sam prebacio sa trekinga. Cat Eye 7 sa žicom (kablom). Bolje mi ne treba. Imam i jedan bežični, sa sve meračem kadence (koliko brzo se okreću pedale, ako neko ne zna šta je to), ali me to ne interesuje, a taj brzinomer mi je nekoliko puta blokirao (i baš 2 puta na brevetima, srećom i ovaj sa žicom je još uvek bio na biciklu), pa sam ga skinuo. 50€ praktično bačeno u đubre... Zato, da bi ipak bilo neke koristi od njega, planiram da ga, uz još neke stvarčice koje su mi višak, poklonim nekome. Kad budem išao u Leskovac, poneću sve te stvari i ostaviti ih kod nekoga (u Le ili Nišu), pa ću preko fb grupa da nađem kandidate koji bi ih preuzeli. Ali, otom-potom...
- Inače, da završavam polako, sviđa mi se voženje drumaša, čak često zalegnem i u onaj aerodinamični položaj, nije toliko neudoban koliko sam očekivao (ne samo što nisam imao svoj drumski bajs, nego nisam nikad ni probao da ga vozim, pa nisam znao). Volan mi je najpre bio malo podignut (20%), onda sam ga vratio na 0, pa ću možda kasnije na kompromisnih 10%, videću već... Sada čak možda pomalo i žalim što nisam kupio karbonca. Ali ok, biće za jedno 3 godine, taman za naredni PBP, u leto 2023. Sad da sam ga uzeo, bio bi to verovatno isti bajs kao ovaj moj, samo sa karbon ramom, koji je lakši tek 250 grama, a skuplji 300€. A ovako, za 1000 i nešto dana uzeću nekog mnogo boljeg (i skupljeg) i dosta lakšeg... Sad nisam hteo karbonca jer nisam znao kako će uopšte da mi paše jedan drumaš. Bojao sam se da ću ga možda voziti samo na brevetima, pa da ne bacam tolike pare bezveze. Takođe, ako bih ga uzeo, nisam znao ni šta bih mu sve montirao (čak ni za nožicu nisam bio siguran), pa sam se bojao da mu ne oštetim ram. Tj. ne bih sigurno, ali bih morao mnogo da ga pazim... A ovako, aluminijumski može neki put i da mi padne (kao što je i treking), mogu i ja da padnem zajedno sa njim (kao što sam padao sa trekingom) i nikom ništa, stresiranja bez...
Tako će, otprilike, izgledati Kanjonac kada bude vozio duže brevete. Na kraćim će biti malo rasterećen.
★ ★ ★
Eto, to bi bili ti neki prvi utisci. O svim kasnijim, pisaću na svojoj fb stranici. A sa Canyon-om imam velike planove za ovu godinu: Osim onih manjih, breveti 1000 km iz Atine i Beograda, 1200 km u Bugarskoj, 1600 u Italiji. I, kad sam sa trekingom napravio 18.000 km u 2019. godini, u 2020. sa njim moram bar 20.000. Ipak, pošto ga je lakše "terati", Kanjončevi kilometri imaju manju vrednost nego Skotovi...
★
Na kraju samo još i da izgrdim Nemce, jer mi je, zamislite, bicikl stigao sa loše naštelovanim menjačima i kočnicama, malo oborenim sedištem, 2-3 male ogrebotine (dobro, i nisu baš ogrebotine, više tako neke linijice) na volanu, a i zadnji točak nije ekstra-super-perfektno nacentriran, mislim da može to bolje. Ne primećuje se lako i ne bih ni pomislio to, nego kad uporedim sa perfektnim prednjim točkom, onda (kao) vidim neku malecnu razliku: ono nije 100% dobro, već 99,8%. Al' opet, kad su mogli da nacentriraju toliko dobro prednji, mogli su i zadnji točak, zar ne... Mislim, kad su već Švabe...
Nisi ti drumas :D...ti si trekingas koji sada vozi drumski bajk :D
OdgovoriIzbrišiTAKOE :)
IzbrišiJe,Canyon je super, ja sa njim preko 100.000km
OdgovoriIzbrišiAuuu, za koliko godina?
Izbriši