Zamalo da poginem...

Obori me neki idiot autom danas!

Ne tvrdim da je namerno, verovatno je u pitanju bila vozačeva loša procena, ali ono što me ljuti je to što nije hteo da stane, da vidi kako sam... nego smrad 'ladno pobeže sa lica mesta...

Ali idemo redom...

Jedan sat pre tog događaja, stao sam kraj groblja u selu Suroti da uzmem vodu. Naslonio sam bicikl, tj. pedalu na trotoar, ali u jednom momentu desio se jači udar vetra i krenu bicikl da pada. Ipak, ulovio sam ga rukom u poslednji čas i sprečio pad i neko eventualno oštećenje.

I posle nešto razmišljam... dobro, da jeste pao, makar ne bi pao na onu (desnu) stranu gde je menjač, kao što jednom već jeste, i tada se malo iskrivila ona kuka koja drži Ultegricu, pa sam morao da je ispravljam (tj. majstor u servisu). Ali opet, na levoj strani mi je retrovizor i ako bi mi bajs pao na tu stranu, on bi vrlo verovatno stradao (a ni on nije jeftin, 15€ košta).

(* Ipak, "suđen" je bio danas mom bajsu pad na levu stranu, videćemo kasnije)

Nastavio sam vožnju i kasnije, na oko 20 km do kuće, stao sam na kratko (wc). I odmah nakon toga, posle 200 metara desilo se...

Vozio sam glavnim putem (crveno) uz desnu ivicu puta, upravo sam bio na vrhu jednog manjeg prevoja, išao sam u tom trenutku možda oko 20 km/h, i odjednom put mi preseče taj auto, tj. džip, koji je skrenuo desno (na žuti, sporedni put). Znači, nije hteo da sačeka 2 sekunde, da najpre ja prođem raskrsnicu (nastavljam pravo), nego je izveo taj idiotski potez, odjednom mi presekao put, udario me svojim zadnjim delom u prednji točak i ja sam, naravno, završio na asfaltu.

Odmah da kažem da se nisam teže povredio, imam samo par ogrebotina, takođe i bicikl (slike su dole, na dnu posta) ali mogao je na mene da naleti kombi koji je nailazio otpozadi. Ali čovek je stao na vreme, metar i po od mene, doduše iskosa, tako da i nije stao, ne bi me pregazio, jer me je onaj džip odgurnuo u desnu stranu.

Stao i on (i iza njega još neka vozila), a stali i neki majstori (imali su one radne kombinezone) koji su sa tog sporednog puta čekali da se uključe na naš glavni drum. Izašli su iz auta, a ja, kad sam ustao, pokušao sam da "snimim" registarski broj džipa koji me je udario, ali nisam mogao jasno da ga vidim... em nosim cvikere (već desetak godina), em sam imao naočare za Sunce (baš baš tamne), pa sam uperio prst prema beguncu i doviknuo im: "numero, numero...!", tj. "broj, broj...!". Stariji majstor, vozač, pokušao je, ali nije uspeo da vidi ta slova i brojeve. Sigurno je i on već ćora...

Ja sam samo zapamtio da je to bio džip neke boje... tako kao bež, tamniji bež, zlatna... tako nekako. Ne znam koje je bio marke, nije bio od onih velikih, ali sigurno nije onaj Suzuki Jimny, nego neki malo veći. I znam da na registarskoj tablici nije imao onaj plavi deo gde piše GR, a okolo su zvezdice. Znači starije tablice, od pre više od 15 godina.

I ništa... vidim da sam ok, nisam ništa polomio, i bicikl je ok, pa skočim na bajs i nastavim dalje, s namerom da na narednoj raskrsnici skrenem ka tom mestu prema kom je otišao džip, jer možda budem imao sreće da naletim na smrada negde tamo u centru tog gradića, koji se zove Thermi i ima oko 16.000 stanovnika...

Ali nakon 200-300 metara, sustiže me onaj kombi pod čijim točkovima sam mogao da završim. Napravila se kolona zbog semafora, pa je zastao i pitao me da li sam dobro. Odgovorio sam mu da sam ok (ponovio je pitanje, kao "sigurno?") i pitao ga da li je video šta se desilo, na šta je on odgovorio da jeste i da je "on bio taj kombi" (ja ga nisam prepoznao). Rekao sam mu da idem da tražim "ubicu" i, ako ga budem našao, idem u policiju da ga prijavim, pa ako bi hteo da mi da svoj broj telefona (da ga uzmem za svedoka, je l' te)... On mi reče da ne može, ima telefon od firme za koju radi (mada nisam ukapirao u čemu je problem ako je telefon firmin, + kako to da nema i svoj lični telefon), ali kao, "ajde idemo zajedno da ga tražimo", predloži mi.

Ipak, usnimio sam registarski broj njegovog kombija, pa ako zatreba, naći ćemo ga već nekako...

A ja sam na semaforu otišao desno, dok je on produžio pravo, pa valjda kasnije skrenuo desno ka Thermiju, pojma nemam.

Naravno, nisam naš'o drumskog razbojnika, buljio sam malo levo-desno po gradu, ali slaba vajda...

I šta sad?

Da je čovek stao da vidi da li sam ok, da se izvinio, pokušao da se opravda... ništa, oprostio bih mu grešku, a pogotovo zato što se nisam povredio, a ni bicikl nije značajno oštećen. Ali pošto je pobegao...

Dok sam vozio tih poslednjih 20-ak km, razmišljao sam o svemu... Vratio sam film, kilometre, vreme... i zaključio da se incident dogodio negde oko 11:50. Tako da sam isplanirao da u naredna 2 dana, a takođe i naredne srede čekam u zasedi, od 11:30 do 12 i nešto. Možda naleti ponovo, možda svakog dana, ili svake srede, prolazi tim putem...

Kad sam stigao kući, nisam odmah sa vrata rastrubio kako me je udario auto, najpre sam se malo šetkao po sobama i kupatilu, da žena vidi da sam sasvim ok, da se ne uplaši (a jeste takav tip) ako joj odmah kažem.

Kad sam joj ispričao šta je bilo, počela je da zove policijske stanice, našu, onu u Thermiju...

Oni su rekli da teško mogu bilo šta da učine bez registarskog broja vozila (mada se ja pitam koliko džipova te boje i sa starim tablicama ima u Thermiju i okolnim selima), da je bilo najbolje da sam ostao tamo na raskrsnici i odatle pozvao policiju, a kad već nisam, da bi trebalo da odem kod lekara po potvrdu o povredama, da bi oni uopšte pokrenuli bilo šta...

Žena mi je savetovala da tako i uradim, ali ja nisam hteo. Prvo i prvo - imam samo neke ogrebotine, a drugo i drugo - ja dotičnog smrada ne bih gonio zbog povreda ili oštećenja bicikla, već zato što me je udario svojim vozilom i oborio me na sred druma, što sam mogao i glavom da platim, pa još i pobegao...

Dok smo tako pričali, rekoh joj da je baš šteta što ne nosim kamericu na kacigi (imam kameru, ali nemam nosač za kacigu) i snimam dok vozim, baš bi bila fora da na tako jednostavan način ulovimo begunca, koji ne bi jeftino prošao za to što je učinio, a mislim pre svega na bežanje sa mesta nesreće, koju je on sam izazvao...

I pita mene žena da li je tamo negde u blizini možda bilo nekih kamera... I meni sine!!!! Pa tačno tamo, na 20 metara od mesta na kom sam poljubio asfalt, nalazi se ulaz u kasarnu, glavna kapija. Vrlo je verovatno da imaju sigurnosne kamere...

Tako da idem sutra da proverim na prijavnici. Pa ako imaju kamere, onda idem u policiju da prijavim slučaj od juče i obavestim ih da vojska poseduje snimak, pa mogu da zatraže da ga pogledaju i identifikuju vozilo.

A ako nema kamera na kapiji kasarne ili ih ima, ali iz bilo kog razloga nije moguće proveriti snimak, ništa... onda odustajem.

Ostaje mi samo opcija zasede: sutra, prekosutra, naredne srede...

Eto, to bi bilo to... Da nisam stao 200 metara ranije (wc), da sam bio brži 2 sekunde, ili sporiji 2 sekunde... A eto, tako se sve poklopilo. Ja verujem, tj. ubeđen sam, da mnogo puta u životu izbegnemo neki nesrećni splet okolnosti (a nemamo pojma o tome, naravno), ali ponekad i ne, eto...

Samo se nadam da april 2021. neće biti baksuzan kao što je bio onaj 2020. Tada sam imao aprilski crni niz: krađa bicikala (i drugih vrednih stvari) iz garaže, pa jedan lakši pad sa MTB-om, pa sudar sa automobilom (bukvalno ja njega udario, čovek ništa nije bio kriv)... Pisao sam o svemu na fb stranici prošle godine.

A što se tiče ostalih padova, bilo ih je nekoliko u protekle 4 godine, ali eto... imao sam sreću da nisam doživeo nikakve ozbiljne povrede.

A zanimljivo je da su se svi oni dogodili danju, iako sam mnogo više vozio u noćnim satima (možda je odnos 65% : 35% u korist vožnje po mraku), ali samo do novembra prošle god, jer od tada imamo ovde policijski čas i vozikanja noću neeemaaa...

A baš sam voleo da vozim noću, mislim na ove uobičajne vožnje po istim i istim putevima.

★

Znači sutra proveravam za kamere u kasarni, pa editujem ovaj post...

* * *

Fotografije:

1. rukav (dodatni)

2. skijaške dugačke gaće (aktivni veš)

3. koleno

4. lakat

5. i 6. bicikl